Srpski književni glasnik

БУДУЋНОСТ УмЕТНОСТИ П ПОЕЗИЈЕ. | 197

некада у Индији, у Грчкој, за време Обнове, код пееника ваља тражити реч будућност, прве неодређене и дубоке формуле мисли које ће се доцније појавити у свој светлости. Песник може да рече о себи оно што је говорио Хераклит, тај филозоф са песпичким генијем: „Ја сам као сабиле, које говоре надахнућем, п чији глас кроз векове труби божанствене пстпне.“ Извесне речи Хераклитове и Пзрменидове, извесни кипови Микел-Анџела, 13весне симфопије Бетовенове садрже идеје које време има na развије, и баш из тих назпраних пдеја та дела црпу еву своју моћ. Тама у уметничком делу долази тада од саме шприпе видик који нам оно отвара: пето тако небо на великем планинама изгледа црно самим тим што непосредно па пас сипа сву светлост бескрајних простора.

Као и тајна п пезнање, ни предрасуда нам не п13гледа неопходна полету песничке маште, па ма шта о томе рекао Гете, тај велики празноверац који је веровао у предсказивања п гледао предзнак Ватерлоа у паду Наполеовове слике на земљу. „Предрасуда, писао је он, јесте поезија живота“. Неоспорно је да су у почетку религпозни мити имали своју поезију; али то долази отуда што су били први покушаји објашњења природе. Празнозерпца се баш п састојп у томе што стављамо у ствари или пза ствари воље сличне нашим вољама: она се сводп, као што је показао Огпет Конт, на једну врету фетишизма. Животиње нису празноверне, јер мало траже да разумеју; људеки род, напротав, хтео је да да себи рачуна о појавама које је опажао, п због тога се тако рећи пројегтовао у њима; H тај први покушај спетематизовања васељене пмао је своју величину, чак пи са научне тачке гледипта, п имао је пето тако своју поезиту. Алп мити старога доба не могу се озбиљно узет у добу науке. Да лп за тим треба жалити са гледишта уметности 7 — Да, велп нам се, јер је било поетичније ставити иза спољних предмета воље које су налик на наше, него их потчпипти суровим законом науке: један закон не вреди колико један Бог. — Прво, одговорпћемо да и