Srpski književni glasnik

БудућНОСТ Уметности п ПокзијеЕ. 199

једном срећном метафором сву поезију модерпе асгропомије, он кличе:

Под таваницама које беже, ловица звезда,

Она тка, Арахнеја васељене, своја ткива,

П везује свет са светом узвишеним концем.

У томе преображају васељене науком песник ништа не губи. Спенсер, који је једнога дана бранио поезију науке од поезије „грчких ода“, учинио је поводом тога неколико тачних примедаба. За човека старога доба или за незналицу наших дана, капља воде само је капља воде: а како се она мења у очима научењака кад помиели да би, ако би се снага која спаја њене елементе одједном пустила на слободу, произвела светлац. Проста гомилица снега постаје чудо за онога који пегитује под микроскопом тако разнолике и тако елегант!.е облике снежних кристала. Једна заокругљена степа, пзбраздана упоредним пукотинама, довољна је да изазове пред очи слику глечера који је немо клизио по њој пре једног милиона година. Услед све веће сложености наших стечених знања, сваки наш осећај јавља се на свет преплетен, омотан гомилом идеја које га гурају п држе својим безбројним превојима, као оне неразмршљиве лиане које се простиру по тропским шумама п све покривају својим лаким гранама. Једна наука, узета сама за се, може изгледати, на први поглед, непријатељица посзије само зато што је засебита и сувише повучена у један малп кут стварности. Напротив, општа и епнтетичка. наука има извесну поезију која долази од саме васељене. Наука, уппрући поглед на природу, не мора зато да је земека и прозаична: Зар и небо није у природи 2

Наука нам сама собом улива осећање које одговара осећању божанственога, она се, сем тога, не изјашњава о основу ствари, она оставља филозофа или песника да уопштавају у хипотезама извесна дата која нам је дала. Ако нам је паганизам допуштао да налазимо иза ствари воље сличне нашим, и наука у свом основу одржава још и данас то схватање. Она укида само чудо п чудесно;

9