Srpski književni glasnik

> 92

Српски Књижевни. ГЛАСНИК.

према томе сви се закони (били аутономни пли заједнички) издају за Хрватску у хрватском изворнику (оригиналу), а не можда тек у хрватском преводу (чл. 60.), а хрватски делегатп било на заједничком сабору, било у угарскохрватској царевинској делегацији „могу су служити п хрватским језиком“ (чл. 59.), без обзира на то, што су међу огромном мађарском већином. Средишња заједничка министарства у Будимпешти „имаду предлоге и еппсе у хрватском језику састављене, па из краљезина Хр атске и Славоније на. заједничко министарство поднешене, примати и рпешитбе своје на истом језику издавати (чл. 58.).“

Не може се дакле ни часом сумњатн о том, да је Хрватска и у мађарско-немачком „дуализму“ сачувала у главном евоју политичку п народну индивидуалност. Велимо у главном, а не « свему, јер у нагодби од г. 1868. имаде п таких установа, које правну равноправност фактично слабе п хрватеку индивидуалност у хабебуршкој монархији потамњују, ако је п не бришу. То је пре свега установа. члана 51. по ком „Бана краљевине Далмације, Хрватске п Славоније пменује Њег. цес. п краљ. апостолеко Величанство, на предлог и уз премаподписе заједничкога. кр. угарскоза министра предсједника“. Тај .заједнички“ министар председник фактично је Мађар, п тако поглавара хрватске државне автономије поставља мађареки министар. Али да то и није тако, том се установом хгисторијска и народна банека част и власт, која је и правно п фактично још г. 1848. имала главне ознаке суверености, (у Хрватској је н. пр. роботу укинуо бан Јелачић својим банеким ппемом од дне 25. травња, априла, 1848.) подређена. модерној пи. више партијској власти министарској, која је, у овом случају, још туђинека, мађарека. Мађарони, приставши на ту деградацију бана, показаше потпуно неразумевање хрватске политичке п уставне повести, а хрватски опозициони политичари, који говоре о границама велике Хрватске, % не маре за језеру прватеке самосталности, жалостан су пример политичке незрелости п мегаломаније. Хрватски је сабор, еве до 1848.