Srpski književni glasnik

МАЂАРИ И ХРВАТИ. 139

био сачувао своје право арепоручити (соптепдате) самому краљу кандидата за банску част п власт, а у старије доба пмао је п право предложити таквога кандидата, те је Хрватска према тому Опла готово изборном бановином, под протекторатом хабебуршкога дома. Види се то већ и по обичају, да се бану предаје државна застава и жезло, пда се бан не сматра законитим п уставниим баном, док џе положи присеге „на устав п права краљевине“. Тај обичај одржао се све до 1883., кад је први пут на банеку столицу засео гроф Куен-Хедервари, представивши се просто као поуздатих угарске владе. (17. децембра 1883.). У право се не да појмити, да нико у целом хрватском сабору није г. графа подеетпо, да ни сам краљ не може послатп у Хрватску свога поузданика као бана и да за бана није довољно иматп у џепу декрет о свом именовању. Алп се чини, да су п заступници били заборавили на стара п столетна начела хрватскога устава: Краљ краљује, а бан влада (ВМех терпау, Бапи5 ппрега ђ; Краљ има круну, а бан жезло (Мег согопа, bano sceptrum).

Оспм тога, присташе мађарони на то (чл. 40., 41. п 42.) да изасланство (делегација) хрватскога сабора, које је п у најтежим зременима имало своје одлично место на заједничком сабору, п нпје гласало с угарским посланицима,“ сада просто ступа међу масу угарских посланика (415) и да с њом заједно индивидуално гласа. Попуштање мађарона пшло је тако далеко, да су избор хрватских изасланика за церевинске делегације (које расправљају дипломатске п војне послове, и које контроапшу управу „окунпованих провинција“) пропустили тому „заједничкому сабору“, п задовољили се тиме, да се петорица хрв. делегата изабере између 4) пзасланика хрватскога. сабора на тај сабор „заједнички“.

4 Хрватска је слала на угарски сабор два изасланика, који су били неповредиви (засгозапси) као изасланици дипломатски, и који су као представници савезне краљевине (огајоге5 зец пип герт 5011) седели на посебном одличном месту на десној страни председнику, а нису се губили у маси осталих посланика.