Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 155

дица у тачним фактима смета само људима који су евикли водити рачуна о ономе што пишу, али је таман добролошла онима који воле бацатп свету прах у очи површним закључцима, те да се не виде праве побуде које им утурају перо у руке да пишу непозвани о крупним штањима. Што је борба о Маћедонију узела овај данашњи заоштрен облик, поглавито су криви ови, тако ла их назовем, експлоататори необавештености о праBOJ природи национално-полптичких одношаја у овој области. Таквих је п досад било много, п г. Рогановић није имао потребе да њихов број увећава овом својом књигом која може бити само од штете народној нам ствари.

Незадовољан оним што се досад писало о Маћедонији, г. Рогановић, полазећи ес гледишта политичко-практичних обзира, тражи да се призна „да је неопходно дати становништву Старе Србије, Арбаније п Маћедоније независност MH слободу и тим путем омогућити да се, живом речју слободних грађана, искаже чија је Маћедонија п којој нацији припада њено становништво, «а за гим нека њом облада онај коме је с м бог завештао национално-историјско ираво.“ Кад ова друга не би чинила илузорном прву половину његовога захтева, могло би се по њој претпоставити да писац, као млад човек, схвата цело ово питање сентиметално-идеалистички. Алп није тако. П ако му је обећање да ће о маћедонском питању (које се, по њему, своди на питање о судбини Срба у Маћелонији, Старој Србији и Арбанији) говорити „на основу његове петорије, етнографије и практичне политике“ дало повода да говори о свему п свачему више него ли о самом питању, опет му основна мисао, у облику у коме ју је изнео, није тако идеалистичко-сентиметална, као што се сам чини да је. Што је говорио о етнографији и националнополитичким односима у овим странама или је позајмљено или је, ако је његово, скроз погрешно. Историју Петочног Питања. (које се, по њему, почиње нашим поразом на Косову) додпривао је само у толико, у колико му је по-