Srpski književni glasnik

156 “~ СРпски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

требно било у њој напабирчити неколика факта да из њих изведе овај практични политички закључак: Европи је дужност принудити Турску да се откаже својих суверених права на ове три области у корист црногорске самодржавне кнежевине која им се „национално, а поглавито историјски јавља као једина непосредна и права наследница због свога давнашњега државног и националнога права.“ Ову своју основну мисао г. Рогановић брани овим разлозима: }

1. Црна Popa Je мала становништвом п простором, али је велика уважењем које су јој у свету прибавили: очувана тринаестовековна самосталност, јунаштво њезиних синова п везе владалачкога дома са страним дворовима. 2. Непрекидношћу свога државнога живота Црна Гора се јавља као наследница Душанове Србије, те као таква заслужује „да јој се признају њезина петоријека права и, као последица тога признања, да јој се рашире границе пределима који су историјеки п политички припадали некада српској држави, а данас су под Турцима“.

Осим историјскога, Црна Гора, по резоновању г. Рогановића, има и природних права на ове области, јер у њима живи око два милиона Срба. „У Старој Србији је чисто српски живаљ; у Арбанији која територијално улази у Стару Србију има 7/, Срба; а становништво је Маћедоније смешано се надмоћним српским елементом који чини већу половину.“ Наведох ово неколико редака, јер ми се пначе не би могло веровати, кад бих тврдпо, да г. Рогановић нема ни појма о овим земљама п о нацпоналним одношајима у њима. У Старој Србији, по подацима чија је аутентичност ван сваког спора, има око 20.000. српских. домова, а то чини, ако се узме, према тамошњим приликама, по 5 душа на дом, око 160.000 душа; Арбанаса има најмање двојином више. У Арбанији, која територијално не припада Старој Србији, осем неколико оаза, и нема Срба. А колико их је у Маћедонији. о томе се данас не може знати ништа поуздано: стано-