Srpski književni glasnik

ПУТУЈУЋЕ ДРУШТВО. 165

ђаво мира, него припрети неверници, а у бирцузу запева једном у присуству госп. судца оно познато: „Бог те чуво суда пришкога!“ и тада је наравно био готов! Протераше га. Сад, пошто је протеран, још мање је помишљао на самоубиство, кад већ није могао под њеним прозорима, на њене очи, да учини то.

Али после тога догађаја њега остави воља за глумовањем. Последње му је глумачко дело, тако рећи лабудова песма његова, било то што је приликом давања своје кориснице скупио паре а није хтео играти. Свршио је, дакле, уметнички, сасвим онако као чувени глумац Кин, „сунце Енглеске, сјајни, славни и узвишени Кин“. Он напусти позорницу а заборави п неверницу. Загледа. се у неку другу, неку Мицу, опет глумицу, п запита је 03биљно: Је ли вољна, да се одрекне заноса, сјаја и славе глумачке п да се повуче се њим у миран кутак, у тихо пристаниште супружанског живота п да заједно деле п грицкају суву кору практиканског хлеба. Она пристаде лако, тим лакше, што није Бог зна шта ни била (играла је увек оне улоге под: друга сељанка, трећа грађанка, служавка, дакле све улоге које немају особеног имена) али ипак рече: да је сита свега, разочарана, разорених пдеала, и тако даље, — и да је жељна мирна домаћег живота, супружанеке милоште п дечијег безазленог круга да се њим што пре окружи.

И они се узеше. Већ пет година су муж и жена. Окусили су сладоети мпрна домаћег живота, кушају једнако сладости супружанске милоште, али их провиђење још не обдари врхунцем супружанскога живота — дечицом. Иначе живе као други чиновници или званичници. Прве две године као и ла. нису били глумци, тако никад ке епомињаху ранији бурни живот свој, али после NM поче помало монотоно и досадно бивати. Почеше уздисати за прошлим. Тек мало-мало па спомену позориште, не за то што би баш чепркали по прошлости и успоменама, него што их је увек тек по пешто подеећало на тај живот.