Srpski književni glasnik

166 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Или би у новинама напили између других многих новости да је ту пи ту стигло то и то путујуће друштво; или би читали о каквом новом комаду, о каквом гостовању пли новом ангажману у краљевско-ериском народном позоришту, или би пекрела какоа позоришна вест — тек она њих потресе као оно (на оној познатој слици) што војничка труба, познат војнички марш што потресе, разигра и разбуди успомене те проради крв у давно проданом војничком коњу, илп боље рећи, куради, која је годинама " укла. таљиге. И она чувши познатп звук на мах заборави да вуче таљиге него узима стари свој став, лиже охоло главу и бесно корача као да носи на себи самог главнокомандујућег или бар његовог ађутанта.

Исто тако и код Љубивоја не могаше да не букне свом сплином, дотле ублажавана, она стара глумачка крв, кал би таке вести читао и зборио о њима. Већ је почео да премишља, да ли није погрешно пут; да пребацује, горко пребацује себи, што је сам себе упропастио, упропастпо, можда, уметника којп се у сто година једанпут рађа. И он поче да живи и да говори, да се понаша пи опходи као прави глумац. Поче од неког времена живо агптовати и доказивати потребу једног дилетанског друштва за место п околину; алп је наишао на слаб одзив. Участвовао је на светосавеким забавама и он п жена му; он декламовањем а жена певањем.

У кратко, Љубивоје није био више онај стари, него онај још старији, то јест онај негдашњи глумац. Сав се изменио. Све, све му је опет било глумачко; све копија и подражавање нашим славним глумцима. У говору је подражавао Тоши, кицошпио се и подражавао у оделу Чика-Марку Станишићу, подражавао овом или оном, а подражавао би извесно п у позајмљивању новаца п прављењу дугова свима и славним и неславним глумцима целога света, да није код мештана давно већ тај званичнички свет изгубио кредит.

Кад је реч о позоришту био је оптимиста као сви глумци што су. Све је њему изгледало лако, и да ће ићи