Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА = ГРАНДЕ. 169

реницом Евгенијином, госпођа Корнуље била је толико срећна колико је била срећна што има мужа. Једва једном добила је ћилер, да га отвара, затвара, да дели свакога јутра намирнице, као што је радио њен покојни господар. После, имала је под собом две слуге, куварицу и једну собарицу, којој је била дужност да крпи рубље у кући. да шије хаљине за госпођицу. Корнуље је вршпо дужност чувара и управника добара. Излишно је помињати да су куварица и собарица, које је изабрала Нанона, биле прави бисер. Госпођица Гранде имала је на тај начин четворо млађих, чија је оданост била безгранична. Закупци дакле нису ни осетили смрт старчеву; тако строго беше сн утврдпо обичаје и навике своје администрације, коју су брижљиво наставили господин и госпођа Корнуље.

VI.

У својој тридесетој години Евгенија није још знала ни за какву срећу. Њено нејасно и жалосно детињство протекло је поред мајке, чије је презрено, вређано срце вечито патило. Растављајући се радосно са животом, ова је мајка жалила своју кћер што има да живи, п оставила јој је у души лаку грижу савести и вечиту тугу. Прва, једина љубав Евгенијина беше, за њу, меланхолија. Пошто је неколико дана разговарала са Шарлом, ока му беше поклонила своје срце, за време пољупца који је крадом примила и вратила ; он је затим отишао, етављајући између ње п себе читав један свет. Ова љубав, коју је њен отац проклео, готово јој је отерала мајку у гроб и причинила јој је само тугу, уз коју су се мешале слабе наде. И тако, дотле је непрестано тежила к срећи, губећи своју снагу, а не добијајући у накнаду ништа. У моралном животу, као и у физичком, постоји аспирација и респирација : души је потребно да удише осећаје друге душе, да их асимилује, како би јој их вратила богатије, Без ове лепе човечанске појаве нема живота срцу; њему у том случају недостаје ваздух, и оно пати и вене. Евгенија је почињала патити. За њу богатство није било