Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 177

дисао у Паризу, кад је видео да може пграти у њему неку улогу.

Кад је господин од Грасена чуо за Шарлов повратак, за његову блиску женидбу п његово имање, он га походи, да му каже, како са три стотине хиљада динара може исплатити све дугове свога оца. Он затече Шарла у преговорима са златаром, код кога беше поручио накит као свадбени поклон гоенођици од Обриона и који му је показивао цртеже. Поред све лепоте дијамапата, које Шарл беше донео из Индије, сама израда накита пи сребрно посуће износили су опет преко две стотине хиљада динара. Шарл прими Грасена, кога није познао, с дрскошћу урођеном младом човеку који је у Индији убио четири човека у разним двобојима. Господин од Грасена лолазио је већ трећи пут. Шарл га хладно саслуша; затим му, и ако га није добро разумео, одговори:

— Ствари мога оца мене се ништа не тичу. Ја сам вам врло захвалан, господине, на вашем старању, али се њиме не могу користити. Ја нисам у зноју свога лица стекао скоро два милиона само зато да њима напуним џепове повериоцима свога оца.

— А ако од данас за неколико дана ваш отац буде проглашен за банкрота 7

— Господине, од данас за неколико дана ја ћу се звати граф од Обрпона. Према томе појмићете да ми је то сасвим све једно. У осталом, ви знате боље но ја, да отац човека који има сто хиљада лпвара дохотка никад није био банкрот, додаде он, учтиво гурајући вратима господина од Грасена.

Почетком месеца августа те године, седела је Евгенија на дрвеној клупи, на којој се њен рођак беше заклео да ће је вечито волети, и на којој је обично доручковала. кад је било лепо време. Било је свеже и пријатно јутро, и сирота девојка са задовољством је прелазила у памети све велике п ситне догађаје своје љубави п катастрофе које су за њом дошле. Сунце је осветљавало онај испрепуцали, готово порушени крај зида, у којп се

12