Srpski književni glasnik

178 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

по чудноватој заповести наследнице није смело дпрати, и ако је Корнуље често говорпо својој жени, да ће пх једнога дана тај зид претрпати. У том тренутку уђе пписмоноша. и предаде једно ппемо госпођи Корнуље, која дотрча у башту вичући:

— Госпоћице, писмо!

Она та пружи својој гоепођи говорећи:

— Је ли то које очекујете 7

Ове речи одјекнуше толико исто у срцу Евгенијином, колико су стварпо одјекнуле између зидова око дворишта п баште.

— Париз!.. Од њега је! Вратио ве.

Евгенија пребледе и за тренутак задржа писмо неотворено. Толико је била узбуђена, да га није могла отворити п читати. Белика Нанона остаде стојећи, подбочена, IH кроз боре њенога препланулог лица радост је чпето као дим излазила.

— Та читајте, тоепођнце...

— Ах! Нанона, што се враћа преко Париза, кад је отпшао преко Сомира 7

— Чнтајте, чућете.

Евгенија отвори писмо дршћући. Из писма испаде једна упутница на кућу Госпођа од Грасена и Боре, у Сомиру. Нанона је диже.

„Драга рођако...“

— Нисам више Евгенија, помпислп она; п-ерце јој се стеже.

„Вин

—' А'"товорио ми је: TH.

Она скрегп руке, не усуди се даље читати, п крупне сузе заблисташе јој се у очима.

(Паставиће се.)

NOTE, DAJIGAK:,

(C француског превео „PL JI Ђокпћ.)