Srpski književni glasnik
178 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.
по чудноватој заповести наследнице није смело дпрати, и ако је Корнуље често говорпо својој жени, да ће пх једнога дана тај зид претрпати. У том тренутку уђе пписмоноша. и предаде једно ппемо госпођи Корнуље, која дотрча у башту вичући:
— Госпоћице, писмо!
Она та пружи својој гоепођи говорећи:
— Је ли то које очекујете 7
Ове речи одјекнуше толико исто у срцу Евгенијином, колико су стварпо одјекнуле између зидова око дворишта п баште.
— Париз!.. Од њега је! Вратио ве.
Евгенија пребледе и за тренутак задржа писмо неотворено. Толико је била узбуђена, да га није могла отворити п читати. Белика Нанона остаде стојећи, подбочена, IH кроз боре њенога препланулог лица радост је чпето као дим излазила.
— Та читајте, тоепођнце...
— Ах! Нанона, што се враћа преко Париза, кад је отпшао преко Сомира 7
— Чнтајте, чућете.
Евгенија отвори писмо дршћући. Из писма испаде једна упутница на кућу Госпођа од Грасена и Боре, у Сомиру. Нанона је диже.
„Драга рођако...“
— Нисам више Евгенија, помпислп она; п-ерце јој се стеже.
„Вин
—' А'"товорио ми је: TH.
Она скрегп руке, не усуди се даље читати, п крупне сузе заблисташе јој се у очима.
(Паставиће се.)
NOTE, DAJIGAK:,
(C француског превео „PL JI Ђокпћ.)