Srpski književni glasnik
О БОЖЕ МОЈ!"
О Боже мој, тп си ме ранпо љубављу, — п моја је рана још сва крвава; — о Боже мој, ти сп ме ранио љубављу.
О Брже мој, страх твој погодпо ме је, — п ватрени млаз још грми у мени; — о Боже мој. страх твој погодно ме је. |
О Боже мој, ја познадох да је еве ништавно, — п слава твоја уселпла се у мене; — о Боже мој, ја познадох да је све ништавно.
Потопи душу моју у таласе Вина свога, — замеси живот мој у Хлеб трпезе своје; — потопп душу моју у таласе Вина евога.
Ево крви моје коју нисам пролпо, — ево тела мога које не заслужује да трпи; — сво крви моје коју нисам пролио.
Ево чела мога које је само црвенети знало, — да буде подножје бо:канственим ногама твојим; — ево чела мога које је само црвенети знало.
Ево руку мојих које нису радпле, — да држе живи угљен и тамјан ретки; — ево руку мојих које нису радиле.
Ево срца мога које је само узалуд куцало, — да запгра на трновом путу ка Голготи; — ево срца мога које је само узалуд куцало.
Ево ногу мојих, таштих путника, — да дотрче на глас твоје милости; — ево ногу мојих, таштих путника.
Ево гласа мога, непријатна п лажљива шума, — да каже прекор Покајања; — ево гласа мога, непријатна п лажљива шума.
1 Из збирке „Мудрост“. — Почивке бележе нов стих; алинеје, нову строфу. 12