Srpski književni glasnik

Мол Бог ми ЈЕ РЕКАО. 183

небеско плаветнило, п велим тп: Од тебе ка менп,“ који је пут 2 Пружи ми руку своју, да могу дићи ово згрчено тело п овај болесни дух! Али икада добити племетво небеско, Је ли могуће Моћи наћи једнога дана у твоме крилу, на срцу твоме, које п наше би, место на којем почиваше глава апостолобаг

МТ.

— Могуће је, сгче, имаш ли само вољу да га заслужиш! И ево. Пусти неодлучно незнање срца твога, нека иде ка рашпреним рукама моје Цркве, као што оса лети ка расцветаном крину; |

Приближи се уву моме; излиј у њега понижење храбре искрености. Реци мп све, без п једне охоле или непокајничке речи; п понуди ми мирисну киту биранога покајања.

Па онда смело и просто седи за моју трпезу. А ја ћу те за њом благословити ручком прелепим, који је и анђео досад само гледао,

И пићеш за њом Вино из винограда непроменљивога, од чије ће снаге, од чије ће сласти, од чије ће доброте твоја крв проклијати за векове векова, у своју бесмртност !

Па онда, пођи! Гаји кротку веру у ту тајну љубави, по којој сам ја твоје тело пи разум твој; и нарочито, враћај се врло често мојој кући, да у њој узимаш учешћа у Вину које гаси жеђ,

У Хлебу без којега је живот издајство, да у њој молиш мога Оца и преклињеш моју матер, да ти, у овом прогонству земаљском, буде допуштено да будеш јагње које без викања даје своје руно,

Да будеш дете обучено у лан и невиност, да заборавиш своје јадно самољубље и биће своје, да постанеш, речју, мало налик на мене,