Srpski književni glasnik

184 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Који сам био, у дане Иродове п Пилатове и Јудине и Петрове, сличан теби, зато да трпим и умрем зликовачком смрћу!

А као награду за твоју ревност у тим дужностима, — п ако су и оне саме пуне неисказаних сласти, — даћу ти да на земљи окусиш прве плодове моје: мир срца, вољу за спротињом, п моје вечери

Мистичне, кад се дух отвара тихим надама, и мисли да пије, по обећању мојем, из Путира вечитога, и кад по побожном небу месец клизи, п разлежу се ружичасти п црни звуци Здраве Марије, —

Док најзад не дочекаш вазнесење у мојој светлости, нов и вечан живот у свагдашњем милосрђу мојем, свете звуке моје вечне хвале,

И непрекидно усхићење, и мудрост, п борављење у мени, посред дивнога зрачења твојих болова, које ја вољах, п који једва једном моји постадоше!

У.

— 0, Господе ! Шта је мени 2 Вај! ево сам сав у сузама од необичне радости: твој глас ми чини добро п зло у исто време; и зло и добро, еве има исту драж.

Смејем се, плачем; и као да чујем трубу где зове на оружје, на бојна поља на којима видим анђеле плаве и беле, ношене у триумфу на великим штитовима; и труба та ми пуни душу дивљом узбуном.

Ја сам усхићен и ужаснут што сам избраник. Ја сам недостојан, али ја познајем милост твоју. Ах, да тешка задатка! али, да ватрене воље! И ево ме

Пуна понизне молитве, и ако неки неизмеран немир мути наду коју ми откри твоја реч; и ја, ево, жудим дркћући.

IX. — Јадна душо, тако ваља ! Пол ВЕРЛЕН.

(С француског превео Б. П.)