Srpski književni glasnik

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ

ХТХ ВЕКУ.

XII. (+):

За владе Кара-Ђорђевића збила су се два велика“ европска. догађаја, која су се и Србије дотакла непосредније: један је од њих, револуција од 1848, а други, Кримски Рат.

Револуција од 1848 била је покрет колико демократски толико и национални. Народи су устајали, те знамените године, било за своју унутрашњу слободу, било за своју епољашњу независност, према томе шта је ком народу било потребније. Револуција од 1848 могла је с тога и на наш народ двојако утицати, подстичући га или на борбу за унутрашње слободе, или на борбу за слободу своје браће преко границе.

Како је револуција од 1848 одјекнула у нашој унутрашњој политици, није место овде помињати, а што се тиче наше спољашње политике, ту треба разликовати: Србија није, 1848, покушала ништа за слободу Срба у Турској, а покушала је нешто за слободу Срба у Аустрији. Не може се рећи да се утицај револуције од 1848 није осетио и међу народима Отоманске Царевине; немира је било “у Влашкој и у Молдавској, у Босни и у Херцеговини; али Србија није помишљала да се тим немирима. користи; она је, као што се тадашњим званичним језиком говорило, остала неутрална. Из ова два разлога. (1) Кара-Ђорђевић, кога Султан није био поставио за наследног кнеза, једнако је носио на срцу жељу да добије титулу наследног кнеза; знајући, пак, да ју је Милош добио само тако што, после 1815, није пристајао више