Srpski književni glasnik

186 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

ни у какву буну противу Султана, Кара-Ђорђевић је био поставио себи као правило да остане Султану увек верни вазал. — (2) Србија је била и сувише слаба да ступи у борбу с Турском друкчије него уз Русију. Међутим, ова Сила никада није била мање вољна. предузимати што противу Турске него 1848; њеном цару, Никол |, била је толико мрека револуционарна идеја која је те године побеђивала на Запалу, да је био готов бранити противу ње сваку владу, макар п ону у Турској. Не само, дакле, ла није замерао Србији на њеној „неутралности“, него јој је п сам препоручивао „неутралност“, и да је његова препорука била озбиљна, у Београду су се могли уверити тиме, што се немпре у Влашкој Русија пожурила пресећи својом интервенцијом.

Што се тиче Аустрије, она, је револуцијом од 1848 била. не само потресена, већ готово разваљена: национални принцип, одиста, нигде се није могао показати тако оцасан као у тој монархији која је, тако рећи, њему у пркос постојала. По примеру других аустријских народности. били су устали и Срби. Њихова тежња није била да се издвоје из Лустрије, да би се присајединили Србији, или образовали нову државу, него им је тежња била да се, у. оквиру аустријске монархије, одвоје од. Мађарске као аутономна област са својим народним поглаваром, који би носпо титулу војводе. Њихов покрет, анти-мађарски од ирвог дана, није био самим тим и антиауетријеки, али како је Ћесар био принуђен Мађарима да у први мах осуди њихов покрет, то су они могли изгледати. и ако нису били, бунтовници противу Ћесара.

У Србији су се тада јавиле две струје. „Пречани“ који су тада представљали код нас „интелигенцију“, заузимајући најважнија места у државној служби, и држећи у својим рукама штампу, — наваљиваху на владу да помогне српски покрет преко Саве. Они су се понашалп исто онако као што се, данас, Маћедонци, настањенп у Бугарској, понашају приликом сваког покрета у Маћедонији. Њихов утицај узбијао је „војвода“ Вучић,