Srpski književni glasnik

СпољаШЊА ПОЛИТИКА ОРБИЈЕ. 187

који се, из мржње на „пречане“ које је виђао по нашим канцеларијама, није хтео интересовати ни судбином аустријских Срба уопште. Управо, баш те године, он је највећма. агитовао противу „пречана“, што се обелоданило Ha Петровској Скупштини, кад су без мало“ сви окрузи захтевали уклањање „неотачанствених“ синова из државне службе.

Кара-Ђорђевић се поглавито из династијеких раззаога решпо да пође за „пречанима“. Видећи Милоша у 2агребу, а Михапла у Новом Саду, он се побојао да се Обреновићи пе ставе на чело аустријеким Србима; као вођи једне револуције · у непосредном суседству Србије, онп би били права опасност за Кара-Ђорђевићеву династију, и зато се он одлучио да их по. што по то одвоји од покрета аустријских Срба, макар му морао за то он сам мало ближе прићи.

Услуге које су се одавде, већ у прво време, чиниле Рајачићу п његовим сарадницима, нису биле незнатне. Одавде су добровољци, масама, прелазили преко Саве; овде су се отворено купилп прилози за ратни фонд-онамошњих Срба (и Кнез је из своје личне касе приложио); „Српске Новине“, у то време, изгледале су више орган народног одбора у Карловцима него београдске владе. Што: је главно, Книћанин, који је толико вредео аустријким Србима у њиховој борби е Мађарима, отишао је међу њих са знањем и одобрењем Кнеза и његових попечитеља. Не треба мислити да се наша влада одважила на овако учешће у покрету аустријских Срба тобоже за то, што су у Бечу били вољни да јој гледају кроз прете. Напротив, из Беча су протестовали против њеног учешћа, п ако оно, строго узимајући, није имало никакав званични карактер; из Беча су нарочито захтевали да наша влада позове натраг добровољце који су одавде прешли преко Саве, али она се таквим захтевима тек рго јоппа одазивала.

Крајем септембра 1548, Ћесар је дошао у такав сукоб с Мађарима да пх је за „ребеле“ прогласио; па је услед