Srpski književni glasnik

188 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

тога променио гледиште и на српекп покрет, којп је раније, поглавито Мађарима за љубав, био осудио. Он је сада признавао Србима и патријарха и војводу; обећавао им и оружја и новаца; речју, узео њихов покрет под своје окриље, дајући му тако известан династијски значај који он дотле није имао. Добив у својој борби с Мађарима Ћесара за савезника, Срби су самим тим престали борити се само за народност, да би се борили још п за Ћесара. Од тада, наша влада почиње да им и званично помаже; она чини Патријарху позајмице из државне касе, а организовање добровољачких чета ставља у дужност полицијским властима ; у границама својих средстава Србија формално пнтервенише ради повраћаја реда у Аустрији. Учешће Србије у борби аустријских Орба противу Мађара, било је сада по вољи не само Аустрији, него п Русији, која ће, убрзо, и сама ући се војском у Мађарску да спасава Хабебуршку династију. Што је наша влада чекала да се аустријски Срби престану сматрати као бунтовници, па да их и званично помогне, то јој се не може замерити: буна у туђој земљи не помаже се никад званично.

Прихватајући покрет аустријских Срба, наша је влада већ од првог дана поставила услов, да се не предузима ништа противу Ћесара и целокупности његове монархије. То је било наглашено Книћанину пред његов полазак; па је то Аврам Петронијевић поручио врло категорички и Стратимировићу, приликом његове размирице с Патријархом. Претерано би било рећи да је наша влада поставила овај услов само из услужности, и то сувишне, према Бечу; она је могла бити руковођена и политичким разлозима. У то време, сгедо аустријских Словена било је, одржати Аустрију по што по то, јер би се на њеним рушевинама. подигла Велика Немачка и Велика Мађарска, које не би оставиле словенским народностима ни онолико права колико Аустрија. У Прагу, у Загребу, у Новом Саду. није се желео распад Аустрије већ њено преуређење