Srpski književni glasnik

194 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

неће ништа откидати, него ће се оне, може бити, још и проширити; што је главно, било је утврђено да ће оне важити и без руског јеметва, као драговољна, и у тоапко зар чвршћа, уступка Султанова српском народу. Докле нас је Русија позивала у један рат у коме бисмо имали да ставимо на коцку све своје дотадашње привилегије, дотле нам је Порта бар те привилегије обезбеђивала, под јединим условом да будемо мирни. КараЂорђевић је примио са захвалношћу ферман који му је био саопштен баш у време најживљих преговора између Руспје п Аустрије. У Београду се тим поводом водио спор између „русофила“, којп су били за одбачење фермана, и „западњака“, који су били за примање фермана. Пристајући уз ове последње. Кара-Ђорђевић, и иначе аустрије и пријатељ, јамачно је послушао савете пз Беча, где су рачунали да на тај начин одвоје Србију од Русије.

Парпеким Уговором, којп је био закључен после Кримског Рата, нису проширене границе Србији. Оне су се могле само о трошку Туреке проширити, а победпоци у Кримском Рату били су Турска п њени савезници. Иначе, њене су привилегије биле не само потврђене, него стављене још под заједничко јеметво Великих Сила. Како у теорији Међународног Права постоји спор о правој природп „заједничког јеметва“, то се не може поуздано тврдити да је то заједничко јеметво Великих Сипла било јаче од дотадашњег јеметва саме Русије. Али, несумњив је добитак било за Србију то, што по Париском Уговору никаква страна Сила није могла с војеком ући у наше земљиште без претходног споразума између Беликих Сила. Овом одредбом била је обухваћена и Турска, за коју се раније могло мпелитп да то право има, пошто су српске тврђаве биле заузете њеном војском. Те турске трупе по ерисеким тврђавама нису више смеле одатле изићи ни у каквој непријатељској намери, п тиме су постале у пола излишне; то је, зацело п нехотице, била припрема каснијем уклањању турских трупа из тих тврђава.