Srpski književni glasnik

~

СпољАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ. 195

Главни значај Париског Уговора за Србију налази се у томе, што је тим актом учињен крај руском протекторетву. Из свога протекторства Русија није изводила за себе само то право, да брани привилегпје Србије на супрот Портп, него је покушавала да изведе за себе још п то право, да ее меша у наше унутрашње послове. Ona је прописивала Милошу како треба организовати Савет; кад је Порта збацила 1842 Михапла, Руецја је протестовала што, претходно, није п њен пристанак тражен; баш у очи Кримског Рата, она је успела збацитп једног нашег министра. Њено мешање у наше упутрашње послове било је особене природе. Она није стојала на страни кнеза, за чпја се наследна права никад није .заузимала, а кога је, међутим, гледала да ограничи једним Саветом, а евентуално п својпм правом збацивања. Она није стојала ни на страни народа, јер је била противна да му се да Устав у политичком смислу, у псто време кад је п установи Народне Скупштине била противна. У ствари, она је држала у Србији само своју партију, пз чијих је главних представника била саставила, под именом Савета, једно политичко тело с готово диктаторском влашћу. Због тога, чим је, услед Париског Уговора, престало руско мешање у наше унутрашње послове, Савет почиње падати, а дизати се почиње, с једне стране, кнез, а се друге, премда спорије, Народна Скупштина.

(Наставиће се.)

СлоБодАН ЈовАНОВИЋ.

13%