Srpski književni glasnik

БУДУЋНООТ УМЕТНОСТИ И ПОЕЗИЈЕ.

О АПТАГОНПЗМУ ИЗМЕЂУ НАУЧНОГА ДУХА П СПОНТАНОГА НАГОНА ГЕНИЈА, (6.)

Уметности није еамо потребно да наука оставп песничкој машти њено законито поље, поље пдезла, тајне, па чакои сена; уметност не може у спољњем евету остваривати своје замшиљаје без генија, који није ништа друго но стварачки нагон. Ма шта о томе мпелили наши модерни „нарнасовци“, рачун, стрпљење, метод, добра воља нису у етању да створе једно велпко дело: у :'0ралу, добра воља је све, рекао је Шопенхауер, у уметности, и то нарочито у поезији, опа није ништа. И само умовање, у колико претходи схватању уметничкега. дела вшпе изгледа на знак средњих способности: а тоје о што је протпвно генију. Шшлер је дубоко регао у једном ппему Гегеу: „Код мене, осећање почиње тиме што нема одређен п.тачан предмет. Пре свега, моја је душа пенуњепа неким музпчким расположењем; нееничка идеја до лази затпм.“ Уметник је обузет правим нагоном пропзвођења, он није потпуно пи слободан ни евестац; када дело буде готово оп није ни знао шта је хтео. Припродњак би га упоредпо са пчелом или итицом која гради чудесне зграде за које не зна ва шта ће да јој послуже. С друге стране, велики број пашипх сувремених песппка „веома личе на столара“, којп одмерава комаде једнога намештаја. Неће ли тај епонтанпи нагон, којп канда једини сачињава правога генија, неће ли он бити озбиљно поремећен, кад човек под упливом пауке буде постајао све више пи више разумно биће 7 П шта је нагона већ ишчезло! Препсторијеки људи, по мишљењу Љеџотову, морали су пмати осећања. п. пмпулсије које данашњи дивљаци немају; пз–