Srpski književni glasnik

198 | СРпски КњижеЕВНИ ГЛАСНИК.

предмет, до кога се може доћи одређеним Hm методеким путем. Када би се, на пример, лепо остварило, илп кад би то само био вечито непокретан идеал, наука би најзад успела. да утврди тачна правила помоћу којих би се могао извести вечити образац лепоте: уметник би тада био сведен на улогу занатлије којп ради са више мање умешности и лакоће руке, према датоме угледу; сав наго п спонтаност ограничили. ба се на ручни рад п извршење дела. Срећом илп несрећом, главна ствар вазда остаје: ваља пронаћи. Уметност се одликује од науке једгом нарочитом цртом чији се значај п сувише занемаривао: уметности је циљ да пропађе сама свој предмет, лепо, а не да просто анализује, да га умовањем разлаже. Чим је једно дато дело лепо, на пример једна Расинова трагедија, не може се никако закључити да ће друго једно дело, направљепо сличним методом, бити лепо, на пример једна Волтерова трагедија: прво дело, самим тим што је остварило извесне лепоте, дало је могућности да назремо и друга дела преко тога; оно је променило саме услове лепоте. Уметност дакле неће никада моћи постати ствар чисте науке, јер је оно једна врета стварања, и што знање није стварање. Песников нагон никада неће моћи заменити разум, као ни нагон оних младих математичара, о којима смо мало час говорили: овде су улоге нагона и разума сувише различне, п не могу заменити једна другу.

И сама наука пе може да буде без генија. Има нечега нагонског и несвеснога у ходу духа свакада кад му предмет није унапред утврђен; а наука, у своме нај-

радник нестаје пред машином која ради у место њега. Не само да наука тако замењује нагон, но и виша наука може такође лако доћи на место једне ниже науке: један проблем, који ће алгебрист решити за један тренут, захтева више умне напрегнутости кад се решава помоћу математике ; и због тога је алгебра боља. Да алгебра не претпоставља знање и употребу аритметике, ова би се могла и заборавити: тако се губи и нагон, та првобитна и неразвијена наука коју су покољења стекла, када је разум, тај виши нагон, у стању да без истога напора изврши тачно. исти посао.