Srpski književni glasnik

200 СРпоки Књижевни Гласник.

п сувише пекључив поборник теорије средина, посветно је готово целу своју сњигу Философију уметности анализи услова под којима су се могла појавити дела једнога Рафајла или Рубенса; али најбитнији од евију тих услова јесте геније, а геније се могао наћи у наразличитијим временима п местима. Зашто је Холандија, та тако проста земља, где се урањено тело губи под тешким оделом, у којој укуе изгледа тако мало естетичан, и која је противност Грчкој па п самој Италији, зашто. је Холандија била тако плодна у великим слпкарама 2 Зашто је у старој бургоњској Војводини једина Фландрија стекла сликарски укус. када су напредна трговина, свечаноети и сјај били пето тако у добром делу војводине2 Зашто је Шпанија, та земља уске п тврде главе, пмала тако велике елпкаре и међу њима Мурила — теднога мистика, који је п од самих голих удова пмао страх 7 — На сва та питања не да се одговорити ако се не води рачуна о генију, који „душе где хоће“, п можда ће једпога дана. поново дунути над нашим главама. Тен врло добро објашњава како је, кад. је геније већ једном дат, талијанско или фламанско сликаретво било оно што је било; али нам он не каже и не може нам казати зашто је тако било: то више није питање средина, но урођености, наслеђених склоности, створених MH развијаних низом врло сложених узрека да би могли бити научно анализовани. За те непознате узроке који су утицали у датом тренутку на један народ, а затим, засебитије на повлашћене јединке, ништа нас не може уверити да они неће утнцатп на један други народ, у другим епохама, п да се, на пример, неће више видети ни Рубенс ни Веласкее. Шта више, кад се геније рађа, он је у напред одређен за извесан посао: он се покорава једном унутрашњем закону који одређује његов правац.“ та је могло спречити Мозарта, Хајна,

Т Не покорава ли се томе закону, он страда: уметник који је неверан позиву свога генија мора најзад да се покори, натеран неком врстом естетичке гриже савести која одговара моралној грижи савести. (8. Ham Esquišse dune morale sans obligation et sanction, књига Ш.)