Srpski književni glasnik

СРПСКИ КњижеВНИ ГлАСНИК.

(хе |74 бљено и потиснуто), — успркос п дугој дресури царизма, која траје, ево, већ два века, — успркос п европскоме васпитању, — успркос HI капиталистичкоме газдинетву.

Сами пак живот Горкога. много је допринео, да се они мотпви, које он сада тако мајетореки и тако успешно обрађује, у души му појачају; а живот му је, чак п у најкрупнијим потезима, веома интересан, могло би се рећи п романтичан. То вам је живот једнога скитнице, једне протуве, једнога руског пролетера, којп је, сасвим изненада, дог “о до врхунца славе. Пеколике црте пз његове кратке аутобиографије знатно ће ми олакшати посао при карактерисању пиеца и његових дела.

Горки пише: „Родио сам се 14. марта 1868. у Нижњем Новгороду као син грађанина Пјешкова, по занату тапетара, п жене му Варваре, кћери бојаџије Каширина. Од овог времена припадам молерском еснафу. Отац ми је умро у Аестрахану, кад ми је било пет година, а мати у исто време у Ранавину. У деветој години даде ме деда на занат у једну обућарницу, пзучивиш ме најпре читању Пеалтира и Молитвеника. Алп, ја наскоро утечем одатле некоме цртачу, а од овога пак некоме иконопиецу где ступим као шегрт. Затим изиђем и од њега и одем за паракувара на једној лађи, а доцније сам био и помоћник једноме баштовану. Све то доживео сам до своје петнаесте године. У ово време жудно сам читао нека јевтина издања непознатих писаца, као на пример „Гуак или Непроменљива Верност“, „Смелп Андреја“, и др. Док сам на лађи, као паракувар, био, утицао је силно на мене кувар Смурн, п терао ме да читам „Житија Светаца.“ Осем тога ја сам тада читао Екартахаузена, Гогоља, Успенског, Диму Оца и још многе књиге од масона. Пре него што сам потпао под утицај овога кувара, мрзео сам књиге и уопште све што је штампано, чак и свој пасош... После петнаесте године обузе ме неутољива чежња да се васпитам. Тога ради одем у Казан, тврдо верујући да се тамо бесплатно школују они што су жудни науке. Али за такав случај нису тамо знали. И ја онда ступим, за