Srpski književni glasnik

2930) СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

поричући да су они „веома опаки“ п да не знају ни за друштвене ни за алтруистичке осећаје. То је пак сасвим нешто ново у нашој лепој књижевности. То је, ако хоћете, необуздани, али чудно привлачни култус слободе; то је рукавица, бачена управо у лице културноме човечанству, које је екроз лажно, и у врлинама и у пороцима; то је дрско питање: па зашто сте ви то тако задовољни, а овамо се непрестано плашите, као да сте учинили какав преступ 7

Горкога ни мало не одушевљавају напретци културе и цивилизације. Према интелигенцији он показује отворено презирање и са насладом указује на њену духовну увелост, на њено банално и тупо допадање самој себи, на њен неизлечиви кукавичлук. Још више пак презире он идеал ћивтинске ситости, одмерене, мирне егзистенције, за коју важе само инстикти зараде, а људе пушта да тону у блату. И ова ћивтинска интелигенција, IH обичне ћивте јесу, по Горкоме, пре свега представници оног кочења, које он називље страхом од живота, што слама, убија; зато се он и заузимље за њега. У почетку његовог књижевничког рада прекрилише цео руски живот скитнице и скитачина, и Горки се упорно враћа својим босим јунацима, камо га привлаче њихова п чудесна п лубока пеихологија. „Трајне људе“ додирује он веома површно, — па и кад их прикаже, то је у веома незгодној светлости.

Чујте само како говори сурови и неваспитани Серешка, у приповетци Малва. „Ах, ви... ви глупави земљождери! Ништа не знате... Доста вам је само да су у жена груди пуначне.. а карактер вам њихов и не треба. А тек у карактеру и лежи вредност једнога човека...

Жена. без карактера — то ти је као и пресан хлеб. Какво задовољство може човек имати са балалајком“! без жица... Песино

Горки пушта сваког својег екитницу да се прикаже га најбоље стране и да се узвиси — па макар то било

1 Руски гитар с три жице.