Srpski književni glasnik

. ке 2

МАКСИМ ГОоРКИ. 2

Веома је тешко одредити стварне узроке, који човека начине скитницом. Европљанин са Запада не сме се чудити, кад се, посматрајући са неког гледишта разума, узме да сви стварни узроци немају никаког ослонца II излазе као недовољни, п да се као темељ скитништва рачуна само став: „Тхе — чежња ми је живот загорчала.“ А ствар је нак у томе, што је овде реч о једној елементарној појави, чији су корени скривени у националном карактеру п историји рускога народа. При њеном се оцењивању мора обазретп и на притисак државне силе, на жалоспу једноликост грађанског живота, даље п на важну околност да руске власти чине све, како би раскинуле сваку свезу између људп и оставиле их без наде п усамљене. Алп, то није све. Има још остатака од племенских п историјских елемената, који гоне у екитн! штво. У прирасту пролетаријата и у компликованости живота уопште налази овај нагон погодно земљиште, п за то има Горки права. кад тврде да су гоље п протуве једна социјална појава и да онп састављају класу за себе.

„Тхе... 'чежња ме је дотле дотерала“ — овај се мотив понавља у већини приповедага Горкога. То је главни мотив његове скитничке пспхологије, коју он, међутим, по не исцрпљује сасвим, те му тако остаје велики простор за разноврсне варпације. Ове би вариације биле још разноврескије кад евесг у скптница. не бп била тако тупа п кад би им се мпели лакше могле формулисати. Код Кановалова се овај главни мотив налази скоро у најчистијем облику, код других скитнипца јављају се још уз то п мистични елементи или огорчење против реалних односа п јарма живота.

Скитнице Горкога пре су производ ненаситости него ли преситости, и зато се и приближују свима онима. који су жудни и које чежња мори. У њима се распаљује гнев спрам живота, презирање конвенционалности „од обичне тако зване осигуране егзистенције, а њихова мржња. противу живота ограничава се махом на ћифтинске елементе; иначе су е:птнице прожете великом и пожудном чежњом