Srpski književni glasnik

МАКСИМ LUoPKkI. 995

Они немају шта да изгубе, јер носе све за собом, свој прости дух, којп схвата ништавило живота, таштину и беду свих људеких наклоности. Онп виде пред собом час кукавичку час огорчену борбу за безбеднији живот; они виде где јуре људи мимо њих, са лицима ипскревељеним од пожуде, мржње п зависти, а они стоје изван ове јурије, гледајући на све то пуни поноса п охолог презпрања. Скитница Горкога јесте символ незадовољног, бунтовничког духа, који натерује човека да уздрхће испред "блата и прљавштине живота и да у борби с тим напрегне сву своју некултивисану, недисциплиновану, дивљу али огромну снагу. Горки нас не вуче за собом, не пружа нам ништа позитивно, никаку филозофију нити какав кодеке живота, али поучени животом и прошлошћу руске литературе, поучени делима Грофа Толстога, који је, управо узевши, и сам скитничке природе, ми смо разумели јаук дрекога, херојског духа, који чезне у спутаним оковима свакидашњега. живота, и поклонили смо му сву своју спмпатију. А околност пак, да из свакога Руса, па ма како он васпитан био, вирп по једно парче Михаила Бакунина — п. ако само теоријског Бакунина — помогла нам је да Горкога брзо разумемо и опустимо се дубокоме утицају његовога расположења. Његова млада п лепа романтика, један срећни изузетак у нашој књижевности, олакшала нам је овај посао. Горки нам је прпчао о слободи, о могућности да човек буде слободан чак п под притиском нашег ћифтинског времена; он нам је изнео пред очи наше неепокојство, наш немоћни протест, наше кукавиштво, које се и само себе стиди — па зар је онда чудо што је он и нашу љубав задобио“

ЕВГЕНИЈА МАРТ.

(C немачког превео тед. ГеР. П. ИвЕЗИЋ.)

15.