Srpski književni glasnik

GO МАКЕСИМУ ГОРЕОМ

МИШЉЕЊЕ Е. ~М. ДЕ ВОГНЕ.!

Audiatur et altera pars.

Посред опште п безусловне хвале којом се обасипа дар Максима, Горког, чуо се један ауторизиран. глас који мање одушевљено говори,о,његовим радовима. И тај глас је једнога од данашњих, највећих пријатеља руске књижевности, једнога. од. најпознатијих критичара француских, који је француској може се рећи открио руску књижевност, академичара п одличног познаваоца, руске књижевности, Евгенија Мелхиора де Вогпе. Признајући "Горкоме оно што је неоспорно оригинално и вредно у његовим делџма, он би као желео да реалише против данашње навике да се за двадесет и четири часа, вашареком рехламом и непекреним одушевљењем, свако занимљивије дело прогдаси ремек делом, п његов ипсац генпалним писцем; последњих година су тако, преко ноћ, Габриел д' Анунцпо, Сјенкијевић, п пети Максим Горки, проглашени за ппеце нешто мало, изнад Шексппра и Гетеа. Задржавајући „Српском. Књижевном Гласнику“ право да о Горком рече своје мишљење, држимо да је корпено, уз горње мишљење, донети, као допуну, и мишљење де Вогијево, у изводу, више бележећи његове мисли, но доносећи његове речп.

Као типеки производ Горкога сматра де Вогпе његову доиста одлично написану „Тугу“. Романтизам Гор-

гВ. „Ежембсичнинх Сочиненја“ У. Усинскаго. Св. за септембар ове године.