Srpski književni glasnik

О МАКСИМУ ГОРКОМ. 397

кога назива он романтизмом у ритама. Уопште, француски академик држи Горкога за непоправимог романтика крај евих његових. реалистичких претераности. А поводом „Томе Гордејева“ он оправдано говори да роман спочетка обећава више но што даје на крају. Јунак романа је критичару прилично напван п застарео. Најпосле се већ сваком од нас мора досадити то вечито „что дђлатБ“7 Седећи у мраку. ћумез! (ди јоп4 des bouges), „Тома Гордејев“ ппак сам себе сматра за неко више биће. Он „протестује“ и „изобличава“. Те су две речице веома у моди у. извесним круговима у Русији, вели де Вогпе. Никакве одређене радње, никаквог завршеног чуветва, читава. поворка психолошких протпвусловља, бескрајно брбљање. Горки има дара, али је веома сумњиво, да би се његов роман могао допасти странцима. Даље налази де Вогие у „Томи Гордејеву“ некакав декламатореки елеменат и она иста логичка противусловља, којима је аутор веран у свим осталим евојим производима. Но важно је то, што се еппеп. Горкога. француском критичару чине као буран протест противу услова постојећега друштвенога поретка у Русији. Успех Горкога — чисто је публициетички успех. Он се труди да евојим сликањем пзазове страх (пред постојећим злом). То је нихилист не у политичком смпелу, но у филозофском. Он одриче сва начела п ни с једним. не може да се примирџ. Успех Горкога тумачи де Вогие не само тим, што је он за све обвезан самому себи п што је пропзишао из најнижег реда друштвеног — но п тим, што он, као дете, покреће питања, која интересују руско друштво, но која. он, дакако, није кадар решити. Има нешто напџвно п детпњасто у тим умовањима јунака Горкога о смислу живота, и у брбљању, изазваном делима Горкога у публици п руској критици. Дуга умовања Горкога веома зачуђавају Франпузе својом баналношћу, а у Русији не могу сити да пх се начитају. Уопште, вели француски академик — некоји руски романп са претензијама на решавање социјалних проблема слични су оним машинама, што их је 1889 го-

1 5 ~