Srpski književni glasnik

22% СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

дине у Паризу“ изложио · један руски сељак. Наравна етвар, дасно ее је могло признати да у тим машинама пма нечега генијалнога, кад их ни се чим другим не бисмо упоређивали. Алп, на жалост, оне сваком изгледаху само као невешт“ екленани заметци машина, које су давно п давно“ други пронашли п које су усавршене великом пилустријом. Још једна занимљива црта у таленту Горкога. У његовим причама нема ниједне странице, која би еведочила о каквој било религиозној или моралној наклоности или о каквом му драго његовом пнтересу према данашњем стању пдеја. Мелхпору де Вогпе упада у очи, како је још недавно евака руска књига била проникнута вером. Душе немирне, уздрхтале, но још увек преиспуњене религиозним чуством. Дела Толетојева. сва имају везе са светским тајнама. Тургењев је пламтео унутрашњом љубављу према благородним и дирљивим обличјима која је налазио у народу, и његово је незаборављено, Русима из дана у дан све“ драже, перо много помогло те су се раздробили ланци руског ропства. Благодарећи Лостојевеком, кроз Русију прође топли дах нежности, братољубља п сумилости. Најнегативније сгранице Достојевскога побуђују само добре инетинкте. Но Горки нас, вели Мелхиор де Вогие, преносп у сасвим другу Руспју, — суху, индивидуалистичку, по земљи прилеглу (toute ramassće sur la јегте). Горки је — агностик. Код њега не раде људи пуни милости п сажаљења, као код Достојевскога, но некакве жпвотиње са огрубелим срцима, са раздивљалим страстима, које су покидале све друштвене стеге и које своје потребе побеснелога индивидуализма задовољавају материјалним насладама, са таштим тежњама. ка нечем великом, а које су у самој ствари сасвим без осећања. Горки слика друштво најнепримамљивијим бојама и тражи да се оно разори, али нигде не говори, по каквом ли ће га плану требати изнова зидати. Но шп у њега самога нема тога стварајућег духа, о ком тако радо говоре његови филозофи. Он дозива и прориче: само царетво разума. Горкп је у народ пренео пдеал,