Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 251

уметности, једнакост књижевних радова, братство речи“ (ГЉепе, Ега е, Ргајегпне), он хоће „народну“ место „дворске литератере“, он тежи да „покрене гомиле и да их узбурка у њиховим највећим дубинама“. Уметност се враћала народу; поезија, њен најнепосреднији и најспонтанији рад у инсппрацији, морала је природно највише да добије у тој обнови. „Поета, под читим претима треба да . задрхте сви живци људеки као жице на лири.. сећа се онога што су његови претходници заборавили, да и он има једну религију п отаџбину.“" Поета силази са издвојеног равнодушног Парнаса, поезија се интересује општим јпвним животом.

У таквом стању духова, није очекивати од једне опште одушевљене манифестације каквом је 1830-та отворила епоху да покрет задржи на путу. Са Јулском револуцијом Француска улази у једну од најзначајнијих својих епоха. „ПЏериода од 1830 до 1848 у француској је била доба највећег интелектуалног врења у ХХ веку, и једна од најлепших епоха човечанске мисли. Живот је текао таласима, п грозничава жрвост кретала је све духове. То је било доба стварања, прераде и обнове свих идеја, свих убеђења која су дала своје особено обележје веку што је протекао.““ У тој борби идеја пи убеђења, у том грозничавом лиризму јавнога живота, песници и стихови узимају све живљег учешћа. Они се одушевљавају, они негодују, они хвале, они исмевају, они бране, они нападају. После јулских дана, у стиховима О1с16 арге5 Ји Шет 1830, Иго пева, химну хероизму париског народа. Алфред де Вињи у „Журналу“ одаје хвалу јулским борцима. Бартелеми и Мери посвећују Парижанима „Буну“. Ламартин, легитимиста. по рођењу п убеђењу, у величанственој хуманитарној химни „Против смртне казне“, не може да уздржи своје дивљење према народу нити да не запљеска победи париских радника. Огист Барбије

1 В. И. Предг. Од. и Баладама. 24). Ск:стр. '224.