Srpski književni glasnik

2 ОРПСКИ: Књижевни ГЛАСНИК.

диви се хероизму „руље пи светог олоша“, да га после разочарања првих дана у „Лаву“ пореди с краљем пустињеким коме су кепеци подло натакли брњицу. Поета не може да остане на промени личности како су доктринари називали Јулску револуцију. 4 августа 1830, Иго пише Ш. Нодијеру :: „Паришко становништво се показало дивно, али се треба пожурити да се што пре организује.“ Беранже с болом констатује код својих пријатеља на влади ишчезавање идеја за које се он борио целог свог живота. Он је држао . „да ће се створити Што велико и ново, Чак проширити мало сфера Деведесет треће.“

Поезија не одјекује само, она постаје борбена. „Ја бих био војник да нисам поета“ говорио је Иго, и у том ратоборном луху било је више литералне фронде разбарушених коса и преника Ернанијевих. Поезија постаје оружје идеја, партија, јавног мишљења. Она пева Јулску револуцију, изражава народну мржњу према Бурбонима, представницима. мреске и јадне прошлости, с разочарањем дочекује Луја Филипа, уздиже у Наполеону национално осећање; у њој је одјек бораба и напора републиканаца, кроника. златне епохе буржоаске, епохе индустријализма и меркантилизма, у њој је племенита буна деликатних п мпелених духова противу сурове владе злата, у њој је поклич за слободу неерећне Пољске. Она подиже глас потиштених, гладних, заборављених, глас јавне савести; она је осетљива, борбена, напредна, хуманитарна, узвишена, еволирајући према новој будућности уметности која је „глас човечанства које мисли и осећа, скупљен и модулиран извесним људима који су више људи но остали, теп5 Фуштог, који лебди над том узрујаном и збрканом вревом поколења и траје још после њих, и који сведочи потомству о њиховим јадима, њиховим радостима, о њиховим догађајима и њиховим пдејама.“!

1 Ламартин. Ј. Ск. стр. 231.