Srpski književni glasnik

246 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

се једнога вечера .Бубивоје да измами, управо ишчупа позоришну дружину и одведе у непознато Власотинце.

— Ама не бојте се, господине управниче, вели Љубивоје. Ја вам јамчим да ће одзив грађанства бити преко очекивања. сјајан.

Jok, Jok! брани се управник позоришта. Добро је нама овде... Стига чичи за бурек!

— Кунем вам се, господине управниче, грешите јако, веома грешите, што се сумњате у успех!

— Море, да чувамо мп ово! Боље врабац у шаци, него соко на грани. Какво Власотинце!

-— Тако ми оних пријатних часова, господине управниче, што сам их — поче Љубивоје гласом покојнога Тоше — глумујући проживео! Кунем вам се чашћу својом и жене своје — која ми је дража од живота — кајаћете се! Горко ћете се кајати, ако ме не послушате! уверава га Љубивоје.

— Ама не смем, кажем ти! брани се директор. Нисам ваљада луд, да дајем готово за вересију, Лесковац за Власотинце! — Ама, шта ви: Власотинце! Ако за две године не буде онде и киФли п земичака, — да нисам који сам! Ви не знате како се овде гигантеким кораком корача у цивилизацији! Ама нећете, части ми моје, рђаво проћи! Ја — бар ласкам си себи, — добро познајем тај свет. То су патриоте! Све сам згољни „Јона Звонар!“ Прости људи, али родољубиви, да им пара нема. Дају се одушевити за све што је лепо, племенито и узвишено! Кремен Србенде! А. ужасно мрзе Турке! У првом нашем устанку и они су се дизали; четири пута су били паљени, погорелци били!

— Ама све је то лепо. Ако су они били погорелци, зашто ја сад, у мирно време, да будем погорелац!7 Не, не! Никако !

— Ама шта имате да се бринете, за Бога и по Богу !2. Ама, ево вам прост рачун!... поклоните ми само неколико тренутака! У самом Власотинцу има преко шест