Srpski književni glasnik
ПУТУЈУЋЕ ДРУШТВО. 247
стотина. пореских глава, па одмах ту до нас општина сеоска Бољаре, која припада Власотинцу и бирају зајелно посланике, свега седам стотина двадесет пореских глава п бирача!... А све то жељно позоришта... мрзи Турке свим жаром пламене своје душе и српског осећања!... Па зар то да не покуља к'о лудо у позориште!
— Море, ти ту китиш, као да ја не знам наш паланачки свет! Иде кад мора, кад не мора и неће.
— Море, ако је за то запело, па и томе има лека...
Па зар се не може, — peu. Љубивоје п окрете се обазриво око себе, па продужи полако кроз зубе, — море,
зар се не може да ја, онако, наредим кметовима а они сељацима, те кметови да се чак MH претплате а сељаци да плате за представу! Море, кад се само власт умеша, па кад власт нареди ! Кад им подвикнем!... Море, не знаш ти шта све власт може само кад хоће. Кад му се натури на врат — горе му куге не треба! А овде је свет послушан, слуша брате власт што каже, па, иде... ки млада у вајат! Море, оће да иде, па све ће да иде као кад му подвикнемо и наредимо да гласа за посланика! Дресирано је то! Само му викни: ходом, касом, галоп! А он потрчи да се сатре!
— Ајд причај... причај — смеје се директор.
— Море, места неће бити! Локал нећете наћи довољно простран да смести масу посетилаца. Све ће се знојити дувари од „куће“, то вам ја на моју част јамчим.
— ГА Маи.
— Нема ту „ама“, не познајете ви још овај свет!.. Кад он прима једног Талијана с мајмуном, и показује онако колосално интересовање, — ј1 шта ли ће радити, кад му ви дођетег7! Лане прошао један Талијан и, нећете ми веровати, господине управниче, све се живо дигло за њим! И шегрти и калфе и мајстори, и мушко и женско, и старо и младо, куда он туда и они; па како који сокак више, а гомиле и масе народа све веће!... Ишло је све за оним олињалим мајмуном ко да га воде на Карабурму на стрељање!