Srpski književni glasnik
250) СРпПсСКкИ Књижевни ГлАСНИК.
— А, да не да Бог, вели Љубивоје.
— Е, ја ти реко'!
— Море, уживај! вели му раздрагани Љубивоје, па натеже и пскапи чашу пива и тресну је да оде у сто комада. Слушај море! Ја још чувам — ако се сећаш из „Потурице“, — оне беле панталоне са дуплим златним лампазима, за Селима. Надовића кајмакама! Ено их, код мене су! А шта велиш, сви ће бити просто „мортус“, кад им викнем :
„Милост царска свагда је велика!... Ja се царској покоравам вољи,
Ал се славе никад одрећ' нећу !
Па док мач тај у руци ми сјева, Бит' ће моја ова лјена дјева!“ ·
ГЛАВА ТРЕЋА.
У њој је описано све што је било у месту пре доласка позоришта; материјално, морално и интелектуално стање мештана, укратко, све што је у каузалној вези са просперирањем једнога позоришта у једној паланци, а тако исто описан је и улазак позоритне трупе у Власотинце.
И ако се у Србији живи и ради без плана, ипак су нам зато бар кафане и механе по плану, и зато Baљада није нужно ни да спомињем да се таква једна, наравно једна једина, налази и у Власотинцу, а још мање мислим да је нужно казати ко је држи. Та кафана п механа по плану, то је кафана „код Термопила“, алџп је мештани не зову тако него просто Мантина кафана, јер је држи чувени Манта кафеџија, човек чувен. Живи добро и с властима а и с народом, и ако њега гули власт, а он опет гули народ. Можда га почем и читалачка публика познаје, бар по чувењу, — управо из читања јер му се име почешће налази на свима могућним честиткама. Као честит човек честитао свему што се клони добру ове многонапаћене нове домовине његове. Нове