Srpski književni glasnik

254 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Та панорама је прилично истрошила и исцрила грађанство што је осетио и несретни Талијан што је одмах после тога с мајмуном дошао. Није се ни дан и по скраспо и отишао је, тако рећи, без збогом остај! Кад је Љубивоје нудио мештане да се претплате, они се устезаху. Једни су рекли само: „Има време, господине!“ а други су га питали и распитивали се: Хоће ли добити што после представе (онако какав револвер, дуварески сахат, будилник, вазну или бар нотес), мислећи ту на онај поклон, што га је сваки посетилац панораме добио. Ту је Љубивоје био на муци и у души је морао признати, ла је панорама одиста размазила пи у неком виду корумпирала свет, и да ће због свега тога бити потеже с позориштем и посетом.

Јер, доиста, од панораме је човек вилео дуплу фФајду. Ем гледа страшне ствари, као шпанску инквизацију, како крокодил гута Црнца, како бомба прека пред старим царем Виљемом и тако даље, — ем после свега тога добија још нешто и за спомен; па ем спомен, ем фајдица !

И то извлачење срећака у панорами отпочело је одмах од првога дана доласка њена. Прву је посету на позив самога сопственика панораме госп. Голдберга учинио сам главом госп. начелник срески Јеремија са госпођом начелниковицом Персидом, а у пратњи Мисаила пандура који се свуда с начелником премешта. Улазак у панораму био је торжаствен. Послат је о томе п један допис у новине, али није штампан. На уласку их је дочекао сам сопственик панораме, сам главом госп. Голдберг са особљем својим; један вергл засвирао је неко српско-банатско коло са ужасно дугим паузама, јер је вергл по свој прилици био сипљив. Она баба од каучука, што стоји на вратима панораме, пљескала је радосно рукама, а зеленп папагај на обручу дерао се при појави среске власти: „Вилкомен, Вилкомен!“ Уз поклото и свирку и поздрав папагаја ушли су тако први посетиоци у новодошавшу панораму. Разгледали су тачно све, и допало им се. Интересовали се о свему и распи-