Srpski književni glasnik

ПУТУЈУЋЕ ДРУШТВО. 957

Та посета, ето, није се смела никако превидети. Љубивоје је осетпо исцрпеност мештана п зато се мало и прибојавао за пријем позоришта у месту кроз које је прошла панорама. Али, као што већ рекох, он је био оптимиста као и еви његове врсте људи; лако се сам убеђивао и тешио, п сад је само очекивао кад ће доћи-

Напослетку је и то дочекао.

У први сумрак, баш кад је чиновништво среско излазило из канцеларије, појавише се као нека силует-група на улазу у варош нека кола и неки пешаци око кола. Терзијице и бакалчићи испружише шије са ћепенака да боље виде, ко то долази. — Чаршијом се кретаху троја кола пуна чудних, дотле невиђених, ствари у том месту. На колима су на врх стварп седеле три даме а друге три и мушки пешачили су поред кола, једна од дама водила је једно лепо куче на узици. Тако су све ближе и ближе долазили. Мушки са плетовима, који су се тада јако носили, и капутима пребаченим преко левог рамена, са цигаром у зубима, корачаху поносито п кроз цвикер разгледаху немарно и равнодушно лево и десно редове дућана и читаху фирме на дућанима; гледаху радозналу публику која се, не знам откуд, згрнула на авлијским вратима п радознало их гледала и мерила. Млађи су извиривали само на авлијека врата а старији изишли и стали слободно на вратима са рукама прекрштеним преко трбуха и гледали их. Гледале их и освртале се за њима и волоноше које се, две по две у реду, враћаху с чесме са стовнама пуним воде. Смеју се и гуркају се п питају једна другу: да л' би пошла за оног с дугом косом без бркова, па се опет смеју п вичу: „Леле! Какви су! Мука ги изела!“ — ови се чуде људима без бркова, и сви се смеју оној што водп IIĆeTO.

Одмах по том пеету на узици закључише и ко су п шта су.

— Тој ће кучиште да рипа јутре кроз обруч! рече један.

— Море п она ће да рипа ! рече други и показа на

17