Srpski književni glasnik

958 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

ону што је водила псето на узици, па застала јер пинчики пало на памет ла се чеше на сред пута.

— Море, све да рипав!

— И огањ ће да ручав!

Дакле сазнали су п тврдо уверени били дуж чаршије по ћепенцита, да је дошао циркус и да су то комедијаши.

П сад настаде причање о циркуспма данашњим и негдашњим турским; о пајацима швапским и пеливанима турским који су се пелп уз мотку п на врх мотке правили с овном „курбан-бајрам.“ Дође реч п на прошли циркус п како је прошао п ко је купио од циркужџије онога коња п у чијим сад таљигама тегли тај коњ, док један викну:

— А куде су ги коњи пи трумбете, — п магаре куде г'им је 7

Ове речи падоше просто као бомба међу њих, пи дадоше пстању други правац. И мештани уједаред видеше, да су далеко од решења питања које MM пзгледаше да је већ евршено.

П доиста, ништа од споменутог не опазише код ових што им сад долажаху. А до сад су комедијашп п пелпвани увек улазили на коњима са трумбетама и са шарено обученим магарцем. Сад свега тога не беше. И мештани се разиђоше сваки у свој дућан у , недоумјенију“ неком.

Тек сутра дан дознаше, ко су и шта су ови. Па п ако није био циркус, него нешто друго, ппак се обрадоваше и сами мештани. И осетите да је долазак ових ипак епохалан догађај, епохалнији свакако него долазак каквих белотрепих п пегавих харфонискиња. ИП како је срески начелник строго забранио харфонискињама сваки приступ у свој срез, јер из богатог MH дугог искуства свог давно је увидео, да је боравак њихов увек штеган како у моралном тако п у материјалном за старије мештане. Јер у таким приликама уве: има речи између очева и синова, мужева и жена, момака JP газда, п трагови се потежу дуго п дуго. Чак и несп надимци понипкоше и осташе људима. после таквог боравка харфонискиња. Ето