Srpski književni glasnik

ПУТУЈУЋЕ ДРУШТВО. 259

готова примера с Таном чорбаџијским спном; нико га више п не зове по оцу Тане Котин, него „Тане Чекмеџе“, а којег надимка историју причати -— што би рекли наши стари писци — било би дуго и трогателно, пи одвело би нас п увело у сасвим другу приповетку.

Љубивоје је објаснио мештанима шта је TO MO30рпште, п радпо је свим силама, у колико му је то званпчан посао и канцеларија допуштала, да прва представа испадне што боља п да посета буде што обилнија. Одмах сутра по доласку давали су прву представу: „Два наредника“, „у част регрутне комисије“ која је однекуд ту радила. Света је било прилично. Било сво среско п општинско чиновништво, официри с послугом п трп калфе из Београда од јаких фирми, п прилично мештана. Глумци

су пграли добро, публика им је пљескала витељ није био најзадовољнији. Чак се мало пи тужио

па ипак упра-

после предетаве. Замерао је, велећи кад је он приредио представу у почаст српске војске, а зна се по Уставу да је сваки Србин војник, — онда. се с правом он надао, да ће посета бити обилнија, а с још већим правом протестује што није видео ни резерву а ни први ни други позив на представи. Али се послеп он умирио. Тешпо се тиме што је позориште још нова ствар овде, а ово је била тек прва представа, и, после, што је сваки почетак тежак. У кратко, он је на крај краја бпо задовољан п пун наде на боље дане.

Једини мештани посетиоци као да нису билп баш Бог зна како задовољни. Упоређивали су позориште са другим сличним установама. И упоређивање је, наравно, пепало на :..ету позоришта. Простије рећи, нису били никако задовољни. Причали су сутра дан по чаршији, да је све лепо, само нема на крају представе да се као у панорами пзнвлаче срећке, него се човек празних шака враћа кући. Једино, рекоше вреди нешто мало она на крају представе бенгалска ватра!

(Паставиће се

СТЕВАН СРЕМАЦ.

175