Srpski književni glasnik

264 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

о једној спротој девојци, о којој цео Сомир разбира и која, не имајући милосрђа према самој себи, не живи хришћански.

— O, господине попо, у овом тренутку није могућно да мислим о својим ближњим, јер мислим само о себи. Ја сам врло несрећна; црква ми је још једино уточиште; у њеноме крилу има места за све наше патње, и у њој је извор утехе, довољно богат да можемо из њега црпети без страха да ће пресушити.

— Али, говорећи о тој девојци, говорићемо баш о вама, госпођице. Слушајте! Ако хоћете да спасете своју душу, остаје вам само ово двоје: или да се одречете света или да се повинујете његовим законима; да се покорите својој земаљској судбини или својој судбини небесној.

— Ах! ваш ми гласе говори у тренутку кад сам желела да чујем какав глас. Јест, Бог вас је упутио овамо, господине. Рећи ћу збогом свету п живећу само за Бога, у тишини и усамљености.

— Потребно је, кћери, да добро промиелите о тако важној одлуци. Брак је живот, калуђереки је вео смрт.

— Па добро, смрт, што пре смрт, господине попо! рече она са страшном живошћу.

— Смрт Али ви имате великих обвеза према друштву, госпођице. Нисте ли ви мајка сиротињи, којој дајете одело, зими огрев а лети рада Ваше је велико б0'атетво зајам који треба вратити, и ви сте га до сад тако сматрали. Да се сахраните у манастиру, била би себичност; а да останете уседелица, ни то не смете. Пре свега, хоћете ли моћи управљати вашим огромним имањемј“ Можда ћете га изгубити. Кроз кратко време заплешћете се у безбројне парнице и наићи ћете на несавладљиве тешкоће. Верујте вашем пароху: вама је потребан муж, јер вам је дужност да сачувате оно што вам је Бог дао. Ја вам то кажем као својој најмилијој овчици. Ви тако искрено волите Господа, да ћете зацело стећи својој души облаженетва у овоме свету, чији сте један од најлепших украса п коме дајете свете примере.