Srpski književni glasnik

266 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

„..од овога брака још ништа нема; маркиз од Обриона неће датп своју кћер сину једнога банкрота. Ја сам му представио сву пажњу, коју емо његов стриц п ја поклонили стварима. његова оца, сву вештину с којом смо до данас задржавали повериоце. И тај неуљудни човек био је тако дрзак да ми одговори, менп који сам се пуних пет година дан и ноћ залагао за његово добро и његову част, како се ствари његова оца њеа ништа не тичу! Сваки бранилац био би у праву да му иште на име награде тридесет до четрдесет хиљада динара, рачунајући један од сто на суму дуга. Али, стрпљења само! дуг од милион п две стотине хиљада динара стоји, и ја ћу његова оца прогласити за банкрота. Ја сам улетео у ову ствар на реч оног маторог кајмана Грандеа, и дао сам обећање у име породице. Ако господину графу од Обриона није много стало до његове части, мени је, Бога ми, много стало до своје. Зато ћу да објасним повериоцима свој положај. При свем том, ја толико поштујем госпођицу Евгенију, с којом смо у срећнија времена мислили да се ородимо, да по овој ствари нећу ништа радити, док је о свему не известим...“

Евгенија хладно врати ппемо не довршивши га.

— Хвала вам, рече госпођи од Грасена; видећемо шта. ћемо...

— У овом тренутку као да чујем глас вашег покојног оца, рече госпођа од Грасена.

— Госпођо, имате да нам исплатите осам хиљада и сто динара у злату, рече јој Нанона.

— Тако је; будите тако добри, госпођо Корнуље. пођите са мном.

— Господине попо, рече Евгенија с племенитом хладнокрвношћу, коју јој даде мисао коју је хтела да каже, је ли грех остати п у браку девојком 7

— То је ствар савести, чије ми је решење непознато. Ако хоћете да знате шта о томе миелп славни