Srpski književni glasnik

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ

У

ХХ ВЕКУ.

ХМ. (8).

Кара-Ђорђевићев се пад не обја:лњава само унутрашњим узроцима већ п епољашњим. У својој спољашњој политици, он се наслањао на Аустрију, чије је пријатељетво заслужпо 1848 п 1849, и на Турску, чије је пријатељство заслужио у време Кримског Рата. Пред свој пад, он је изгубио потпору Портину, а што се тиче аустријске потпоре, ако је њу и сачувао, она му није више толико ни вредела, због смањеног аустријског утицаја на Истоку после Парпеског Уговора.

Портину је потпору Кара-Ђорђевић изгубио, не из каквих разлога спољашње политике, већ из разлога унутрашње политике. Он је дошао у сукоб са Саветом; како је то тело стојало под Портином заштитом, то је морао, посредно, доћи у сукоб и с Портом. По Уставу од 1838, саветници нису могли бити збачени без Портина пристанка, и зато кад је, поводом Тенкине завере, Кара-Ђорђевић збацио на своју руку неке саветнике, Порта је протестовала, не толико због тих саветника лично, колико због евојих привилегчја које су у њиховим личностима. биле повређене. С тим начелним разлозима, са којих је Порта у спору пзмеђу Кнеза и саветника морала бити на страни ових последњих, удружили су ce m разлози друге природе. Вођи саветничке странке били су бакшишем добили „благовољење“ извесних чинилаца на Порти тако, да, кад су се одлучили терати у својој борби с кнезом до његова збачења, они су били сигурни да ће Порта, у последњем часу, оставити КараЂорђевића његовој судбини.