Srpski književni glasnik

СпољАШЊА Политика СРБИЈЕ. 279 Кара-Ђорђевићу је, према томе, остала једина још нада у Аустрију, али та спла није била после Париског Уговора оно што пре тога уговора. Дотле, она је била сигурна да ће, у Источном Питању, увек имати уза се, а противу Русије, обе западне Спле, Француску п Енглеску, које су, као и она, браниле од Русије целокупност Отоманске Царевипне. Али, после Парпског Уговора, Француска напушта Аустрију, па се приближује Русији на основу једног споразума, по коме би она помагала Русији противу Аустрије на Истоку, = гусија оставила њој одрешене руке противу те пете Силе у Италији. После Париског Уговора Аустрија је, баш поводом српских ствари, у два маха узбијена Француском, и оба пута, њено је измицање испред Француске било кобно по Кара-Ђорђевића.

Први пут то се десило на питању о Народној Скупштини. Вођи саветничке странке пмали су план оборити кнеза Народном Скупштином; да би тај план извели, било је потребно склонити Порту на један закон којим би се, претходно, установила Народна Скупштина, која Портиним Уставом од 1838 није била ни предвиђена. Да су Порту, тада, сложно подупрле све западне (Силе у њеном отпору таквом једном закону, од тога закона јамачно не би било ништа; али, у место тога, док је Аустрија радила у Цариграду противу закона о Скупштини, Француска. је радила за њ, па је на своју страну привукла и Енглеску. Утпцај енглеско-француски био је, наравно, јачи од аустријског утицаја, и тако, ако се у опште могла састати Св. Андрејска Скупштина, томе је допринела нешто п нова источна политика Француске.

Други пут Аустрија је морала пзмаћи испред Француске приликом сукоба Кара-Ђорђевићевог са СкупштиHo. Пошто је Кара-Ђорђевић отишао у град да се стави под заштиту паше, аустријека је војска на граници чекала само пашин позив да уђе у Србију, — под изговором да обезбеди град од бунтовника; у ствари, да брани у гралу кнеза. Тада, опет, Француска и Русија, — наро-