Srpski književni glasnik

280 Српски Књижевни ГлАСНИК.

чито Француска, — одупрле су се уласку аустријске војеке, позивајући се на Париски Уговор који је такву једну меру био условио пристанком свију Сила потпиеница. Аустријска војна демонстрација у корист КараЂорђевића. изостала. је, и тако је овај, најзад, п пао због тога што су се, после Кримског Рата, Аустрија и Француска разишле у Источном Питању.

Кара-Ђорђевићева спољашња политика није обележена никаквим великим резултатима. Општа политичка ситуација била је таква за његове владе, да је Србија, у најбољем случају, могла само очувати оно што је већ била стекла, а готово никако није могла стећи и нешто више. Николина источна политика није била радити на ослобођењу источних хришћана, него учвретити и проширити протекторска права Русије на Истоку. Он је хтео да тако регулише њено право мешања у турске послове, да, управо, Турска дође под туторетво Русије. Иначе, аутократ у својој спољашњој политици као п у евојој унутрашњој, он је осуђивао народне покрете свугде, па и на Балкану. Као што је раније (МШ) речено, он се ни у свом рату с Турском од 1828 није хтео служити револуционарним средствима, па није позвао рају на оружје. Тек у Кримском Рату, нашав се сам испред три Силе, Никола је стао помишљати да се револуционарним средствима. послужи. Тада, први пут, поче и код нас повлађивати ратоборној струји, али тада то нам његово повлађивање није много вредело. Устајући на Турке, ми бисмо имали противу себе целу Европу сем Русије, јер и оне Силе које нису биле у ратном савезу с Портом, на пр. Аустрија, биле су одлучно за целокупност Отоманске Царевине. Под таквим околностима, m Кара-Ђорђевић је могао водити према Турској само консервативну политику, и никакву другу. Његова је кривица само у томе што је с том консервативном политиком претерао. Хотећи да себи издвори у Султана титулу наследног кнеза, он није кретао ниједно од оних питања која су етојала отворена између нас и Порте, па пх је предао Милошу