Srpski književni glasnik

СпољашњА Политика СРБИЈЕ. 28]

у наслеђе, у пистом оном стању у коме их је он сам био затекао 1849.

M.

Дошав по други пут на владу, Милош је живео таман толико колико да крене поново та питања која су стојала. отворена између нас и Порте. Та су питања била питање уставно, питање о кнежевској наследности и питање о исељењу мусломана. У питању уставном, Милош је тврдио да Срби имају права да сами себи прописују све законе, па и уставне, и да стога треба да падне Устав од 1838, који им је Порта наметнула у облику хатишерифа. Порта напротив тврдила је да издавање уставних закона за Србију спада у надлежност Султанову, пошто је Србија вазална кнежевина, а Султан њен сузерен. У питању о кнежевској наследности, Милош је протестовао што је, дошав други пут на владу, добио од Порте један берат у коме се ништа није помињало о наследности кнежевског достојанства у његовој породици, док је, међутим, бератом од 1830 био потврђен за наследног кнеза Србије. Најзад, у питању о исељењу мусломана, Милош се позивао на хатишерифе од 1830 и 1833. По свом повратку у Србију, он је затекао Турке по свима варошима поред градова; међутим, хатишерифи од 1830 пи 1833 допуштали су им становање само у градовима и, изузетно, у једном делу вароши Београда, на простору од града до капија, који се погрешно сматрао као део града а не као део вароши.

Порта није задозољила Милоша ни у једном од ових питања, и кад је за њим ступио на владу Михаило, односи између Београда и Цариграда били су већ довољно затегнути. Михаилова политика била је таква, да су се ти односи могли само још више затегнути. Михаило се био одлучпо да сва та отворена питања, која емо с Портом имали, расправи мање више сам без Порте. Кад се ова није дала склонити да укине Устав од 1838, онда га је Михаило, ако не укинуо, а оно погазио, издајући о