Srpski književni glasnik

СпољаАШЊА Политика СРБИЈЕ. 283

После бомбардовања, Михаило је, дакле, с разлогом захтевао да се не само Турци иселе из вароши, него да се п њихови гарнизонп уклоне из градова. Порта, наравно, није на то пристајала. Њој су градови били потребни, не да је бране од Аустрије, с којом она није мислила више ратовати, него да држе у стези саме Србе, њене поданике. Она је могла знати да ће Срби бити према њој много попустљивији, ако на њихову престоницу Београд буду наперенп турски топови. ИП ово средство притиска никада њој није било тако корисно, као тада кад је на српски престо дошао. један такав владалац као Михаило. Градови су, поред тога, имали за њу U извесну символичну вредност. По турским појмовима, рају је карактерисало, пре свега, то што јој је било одузето оружје, које су само Турци, као народ господарески, смели носити. У Србији, наравно, раји се морало дати оружје, али да ни ту не би раја изгледала сасвим изједначена с господареким народом, требало је да бар градови, као спмвол војне моћи, остану у туреким рукама.

На конференцији гарантних Сила, која се 1862 састала у Канлиџи поводом градског питања, мишљења су била подељена. Француска п Русија, које су још једнако ишле заједно у Источном Питању, подупирале су и овог пута наше захтеве. Енглеска и Аустрија биле су им противне. Енглеска, која је свугде помагала потлачене народности, и у Италији, п у Пољској, па и у Маџарској, изузетно није хтела помоћи Србе, јер их је сматрала као руске агенте изазиваче на Балкану. Аустрија се нарочито противила да се Београд, око кога се толико борила с Турцима, преда Србима. Кад та важна стратегијека тачка на Дунаву није могла бити њена, онда је Аустрија захтевала бар толико, да Београд не допадне ником другом до Турској, која јој није више била никакав опасан сусед. Имајући од времена на време прохтеве да уђе с војском у Србију, она је желела да у београдском граду остане турски паша, који би, у таквом случају, пустио, без много устезања, њену војску у град.