Srpski književni glasnik

284 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Између гледишта руско-француског п енглеско-аустријског, био је најзад начињен један компромис, који је и нас и Турке тек у пола задовољавао. Мусломани су су се моралп пселити из свију вароши, па и из оног дела београдске вароши који се налазио између града и капија, и где им је борављење било изузетно допуштено ; градови У жице п Соко морали су се раскопати; београдски паша. смео је бомбардовати Београд само у случају 03биљног напада из вароши на град. То су биле уступке учињене Србима. Што се тиче Турака, њима су и на даље били остављени сви погранични градови на Сави пи Дунаву: Шабац, Београд, Смедерево и Фетислам.

За нас је био главип добитак што се турско право на градове, утврђено Париским Уговором, стало крњити раскопавањем соколеког и ужичког града. Тиме је био створен прецедент на основу кога смо могли касније захтевати да се и други градови или раскопају, или нама предаду. Док је турско право на градове било стављено под питање, наше право да се војно организујемо није било оспорено, и ако су и Порта и Енглеска захтевале да се за нашу народну војску пропише један број који она не би могла, без одобрења. Портина, прећи. Гарантне су Силе изјавиле само жељу, да се о установи народне војске ерпски кнез објасни са сузереним двором, пи да се тако отклоне оне несугласице које су се тим поводом биле појавиле између њих.

Михаило је пристао на овакво решење гарантних Сила, јер није могао друкчије. Наша војека још није била потпуно наоружана, докле је Турска, победив Црну Гору у једном рату који је тада с њом водила, могла сву своју силу окренути противу Србије. Али, пристајући на решење гарантних Сила, Михаило је сматрао градско питање само за одложено, до повољнијих прилика.

Те су повољније прилике настале 1866. На Криту је био устанак, због кога је Порта морала бити попустљивија п према Србији, да ова, удружив се се Грчком, не би изазвала у Отоманској Царевини један велики словен-