Srpski književni glasnik

СпољаШЊА Политика СРБИЈЕ. 287.

ско-јелински покрет. Као п Порта, тако је п Аустрија, у то време, морала водити више рачуна о Србији но обично. После Садове њој је требало времена да би се опоравила, u na ce не би, баш у време њеног опорављања, докле су њој биле везане руке, покренуло Источно Пптање, она. је: била готова да учини Србији какве уступке.

Ето због чега је Михаило поново кренуо 1866 градско питање. Међу гарантним Силама није било више ниједне која би се одупирала српеким захтевима. Што се тиче Аустрије, она им се не само није одупирала него је шта више ематрала за добру политику да подупре српске захтеве. Ако би се оно прво објашњавало њеним положајем после Садове, ово се друго објашњава личношћу њеног тадањег министра спољашњих послова, Бајета. Овај саксонски барон, који је чудноватим случајем постао аустријеки министар, променио је, с куражи једног дошљака, традиционалну политику Аустрије на Петоку. Бајстова је идеја била, бранити, петина, целокупност Турске, али опет зато не држати систематеки страну Порти противу хришћанских народности. Његова је идеја била, заузимати се, по могућетву, за те народности упоредо с Русијом, како ова не'би добила монопол заштите над њима. У Италији, — резоновао је Бајст, — Аустрија се била пдентификовала с начелом легитимпости, па кад је једног дана то начело пало, онда је морала и она да иде пз Италије. У Немачкој, она се била идентификовала с Випбезјар'ом, па кад је једнога дана Випбе5јае срушен, онда више ни за њу није било места у Немачкој. После таквог искуства, она се не сме ни на Истоку идентификовати с Турском, која једног дана мора проћи као начело легитимности у Италији и Випбезае у Немачкој.

У енглеској петочној политпци такође је био наступио обрт, п то услед доласка консервативаца на владу. Ранији, либерални министри, лорд Палмерстон п лорд. Џон Русел, билп су фанатични туркофили. Лорд Русел је цео наш нацпонални покрет сматрао као један покушај да се на Балкану створи „нека врета анархије или тако што.“