Srpski književni glasnik

286 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Министар спољашњих послова у консервативном кабинету, лорд Стенли, прекинуо је се таквом туркофилеском политиком, изјавив у једној беседи, да рачун Енглеске није да отуђи од себе хришћанске народности на Истоку, чија је, најзал, будућност. Лорду Стенлију припада заслуга да је за решење градског питања нашао такву формулу која је најмање вређала Портину осетљивост. По тој формули, Порта не би уступила градове Србији, него би пх поверила њеном кнезу, да их он, са српеким гарнизоном, чува за рачун Султана, чија би застава остала п даље пободена на њиховим бедемима. Пристајући на предају градова српеком кнезу, Порта је поставила као услов ла овај дође претходно у Цариград на подверење Султану. Онда кад су се Грци бунили на Криту, Порти је био драгоцен такав један доказ о вазалској верности српског кнеза, због његова ефекта на хришћанске народности у Отоманској Царевини.

Тако је било решено градско питање 1867. Михаплов успех у том питању остаће један од највећих успеха наше спољашње политике у прошлом веку. Докле су год турски гарнизони били у нашим градовима, Србија се. па неки начин, налазила под турском војном окупацијом. У случају рата се Турском, Србија би се нашла, са западне, источне и јужне стране, опасана турским областима, а са северне једним низом турских градова. Тип су градови били сви на води, и њихова би опсада. била у толико тежа. Свакојако, у случају рата с Турском, ми бисмо имали да се боримо с Турцима, у исто време, п у земљи пи на граници. Сваки напад на турске гарнизопе у нашим градовима био би скопчан још п е дипломатским тешкоћама, пошто би тиме била несумњиво повређена права Портина по Париском Уговору. Ако је, дакле, Михапло помишљао на какав велики рат с Турском, опда му је најобичнија обазривост налагала да претходно репш гралско пптање.

(Наставиће се.)

СЛлоБодан ЈОВАНОВИЋ.