Srpski književni glasnik

БУДУЋНОСТ УМЕТНОСТИ И ПОЕЗИЈЕ.

УП. —'У колпко CE ПОЕЗИЈА МОЖЕ НАДАХНУТИ НАУЧНИМ И ФИЛОЗОФСКИМ ИДЕЈАМА.

(7)

Видели смо да уметност тежи да се надахне науком, законима природе које наука открива, великим моралним, соцпалним, метафизичким учењима, која су обновпла темељ пдеје у нашем веку. Уједињење научног и филозофског духа већ се показало у ипецу Фадста и у Шилеру (чије филозофеке песме, како мпели Ланге, имају велику вредност). Метафизички проблем зла нигде није постављен са више јачине но у Ааину Бајроновом, његовом ремек-делу као и његовом највећма филозофском делу. Стихови који су прославили Леопардија јесу филозофеки стихови. Најеилније зампели Јеиде векова и Посматрања, где се налази измешан, како вели сам Виктор Иго, Језекиљ и Спиноза, имају увек моралан, соцпалан илп метафизички смпеао, и у томе пм је можда највећа вредност. Али има разноликпх препона које се често стављају пред писце садашњега поколења; треба дакле одредити у којим границама п којом методом уметност се може надахнути било науком било филозофијом.

Први метод на који емо наплазили код сувремених уметника, то је метод наших „натуралпста.“ Они ласкају себи да као наука траже „тачну пстину“, у место мита и игара маште, и држе да налазе истину у спровој п грубој стварности. Онп тврде, како вели најглавнији међу њима, да могу „проћи без маште“ па чак и без моралног осећања, то јест без онога што чини поезију, и да се могу задољити простим осећајем. Романтиши су некада тражили од уметника да има, као што је рекао Т. Готпе, „емисао жшивоппенога“ или „екзотичног“; данас наши натуралисти